Osa sveta koja povezuje gornje i donje delove predstavlja se objektima koji streme ka nebu. Dok lestve, tron, stub, planina ili dim predstavljaju neživi svet, drvo sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom kao osa sveta predstavlja sam život. U statičnim predstavama ose sveta kao drveta, njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta – donji svet. Vertikala povezuje dva sveta u jednom objektu, sjedinjuje ih kao svoje delove koji su u harmoničnom ili konfliktnom odnosu, i omogućava posredovanja između svetova. U mitskim slikama i tekstovima osa sveta se dinamično predstavlja kao penjanje ili spuštanje uz drvo ili planinu. Motivi uznošenja, letenja, pada, takođe prikazuju prevladavanje vertikalnih granica između svetova, ali često bez opredmećenja ose kao objekta u prostoru. Statična i dinamična predstava su spojene, npr. u bajkama, u motivu orla koji sa drveta u donjem svetu odnosi čoveka koji je spasao njene ptiće na gornji, kao i u motivu penjanja uz drvo (drvo uspona) ili pada sa drveta. Continue reading Čudesno drvo u narodnim pesmama balkanskih Slovena
Reply
Osa sveta koja povezuje gornje i donje delove predstavlja se objektima koji streme ka nebu. Dok lestve, tron, stub, planina ili dim predstavljaju neživi svet, drvo sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom kao osa sveta predstavlja sam život. U statičnim predstavama ose sveta kao drveta, njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta – donji svet. Vertikala povezuje dva sveta u jednom objektu, sjedinjuje ih kao svoje delove koji su u harmoničnom ili konfliktnom odnosu, i omogućava posredovanja između svetova. U mitskim slikama i tekstovima osa sveta se dinamično predstavlja kao penjanje ili spuštanje uz drvo ili planinu. Motivi uznošenja, letenja, pada, takođe prikazuju prevladavanje vertikalnih granica između svetova, ali često bez opredmećenja ose kao objekta u prostoru. Statična i dinamična predstava su spojene, npr. u bajkama, u motivu orla koji sa drveta u donjem svetu odnosi čoveka koji je spasao njene ptiće na gornji, kao i u motivu penjanja uz drvo (drvo uspona) ili pada sa drveta. Continue reading 
U južnoslovenskoj mitologiji vile predstavljaju ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se rađaju iz rose, nekog cveća, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima.
