Viđe bane, đe mu druga nema,
Sam otide poljem Kruševačkim
Ja kad bio niz široko polje,
Obzire se ka Kruševcu b’jelu,
Ne će li se šure prisjetiti,
Ne će li se njima ražaliti;
A kad viđe jutros na nevolji
Đe mu nema glavna prijatelja,
Pade na um, pa se dosjetio
Za njegova hrta Karamana,
Koga voli nego dobra đoga,
Te priviknu iz bijela grla,
Ostalo je hrče u aharu;
Začu glasa, hitro potrčalo
Dok u polju pristiže đogina,
Pokraj đoga hrče poskakuje,
A zlatan mu litar pozvekuje,
Milo bilo, razgovori s’ bane
Ode Bane na konju đoginu,
Te prijeđe polja i planine,
Ja kad dođe u polje Kosovo,
Kad sagleda po Kosovu silu,
Al’ se bane malo prepanuo,
Pa pomenu Boga istinoga,
U ordiju pursku ugazio.
Ide bane po polju Kosovu,
Ide bane na četiri strane,
Traži bane silna Vlah-Aliju,
Al’ ne može bane da ga nađe;
Spušti s’ bane ka vodi Sitnici,
Na jedno je čudo nagazio:
Na obali do vode Sitnice
Jedan zelen tu bijaše čador,
Širok čador polje pritisnuo,
Na čadoru od zlata jabuka,
Ona sija, kako jarko sunce,
Pred čadorom pobijeno koplje,
A za koplje vranac konjic svezan;
Na glavi mu maha Stambolija
Bije nogom desnom i lijevom.
Kad go viđe Strahiniću bane,
Prohesapi i umom premisli,
Baš je čador silna Vlah-Alije,
Te đogina konja prigonjaše,
Koplje junak skide sa ramena,
Te čadoru vrata otvorio,
A da vidi, ko je pod čadorom,
Ne bijaše silan Vlah-Alija,
No bijaše jedan stari derviš,
Bijela mu prošla pojas brada,
Šnjime nema nitko pod čadorom,
Bekrija je taj nesrećan derviš,
Pije Turčin vino kondijerom,
No sam lije, no sam čašu pije,
Krvav derviš bješe do očiju;
Kad ga viđe Strahiniću bane,
Te mu selam Turski nazivaše,
Pijan derviš okom razgledaše,
Pa mu mučnu riječ progovara:
“Da si zdravo! deli Strahin-bane
“Od malene Banjske kraj Kosova.”
Planu bane, prepade se ljuto,
Te dervišu Turski odgovara:
“Bre! dervišu, nesretna ti majka!
“Rašta piješ? rašta se opijaš
“Te u piću grdno progovaraš
“I Turčina zoveš kaurinom.
“Šta pominješ nekakoga bana?
“Ovo nije Strahiniću bane,
“No ja jesam carevi delija,
“Jedeci se carski pokidaše,
“U ordiju Tursku pobjegoše,
“Sve delije hitro potrčaše,
“Da jedeke caru pofatamo;
“Ako kažem caru, ja veziru,
“Koju si mi riječ besjedio,
“Hoćeš, stari, jada dopanuti.”
Grohotom se derviš osmjenuo:
“Ti delijo, Strahiniću bane!
“Znaš li, bane, Ne znali te jadi!
“Da sam sade na Goleč-planini,
“Da te vidim u carevoj vojsci,
“Poznao bih tebe i đogina,
“I tvojega hrta Karamana,
“Koga voliš, nego dobra đoga.
“Znaš li, bane od malene Banjske
“Poznajem ti čelo kako ti je,
“I pod čelom oči obadvije,
“I poznajem oba mrka brka.
“Znaš li bane? ne znalo te čudo!
“Kad zapadoh ropstva u vijeku,
“Panduri me tvoji uhitiše
“U Suhari vrhu na planini,
“U ruke me tvoje dodadoše,
“Ti me baci na dno od tamnice,
“Te robovah i tamnicu trpljeh
“I začamah za devet godina,
“Devet prođe, a stiže deseta,
“A tebe se, bane, ražalilo,
“Te ti zovnu Rada tamničara,
“Tvoj tamničar na tamnička vrata,
“Izvede me k tebe u avliju.
Rubrike:
Poslednja izmena:
| Objavljeno prvi put:
| Objavio/la:
