Banović Strahinja

“Znaš li, bane? znaš li Strahiniću?
“Kad zapita i mene upita:
“”Ropče moje, zmijo od Turaka!
“”Đe propade u tamnici mojoj!
“”Mož’ li s’, robe, junak otkupiti.””
“Ti me pitaš, ja pravo kazujem:
“”Mogao bih život otkupiti!
“”Tek da mi se dvora dovatiti,
“”Očevine i pak postojbine;
“”Imao sam nešto malo blaga,
“”Mloge lave i mloge timare,
“”Mogao bih otkup sastaviti;
“”Al’ mi, bane, vjerovati ne ćeš,
“”Da me pustiš dvoru bijelome:
“”Tvrda ću ti jamca ostaviti,
“”Tvrda jamca, Boga istinoga,
“”Drugog jamca Božu vjeru tvrdu,
“”Kako ću ti otkup donijeti.””
“I ti, bane, povjerova mene,
“I pušta me dvoru bijelome,
“Očevini i toj postojbini;
“A kad dođoh grdnoj postojbini,
“Tamo su me jadi zabušili:
“U dvorove, postojbinu moju,
“U dvorove kuga udarila,
“Pomorila i muško i žensko,
“Na odžaku niko ne ostao,
“No ti moji dvori propanuli,
“Propanuli, pa su opanuli,
“Iz duvara zovke proniknule;
“Što su bili lavi i timari,
“Pojagmili Turci na miraze;
“Kad ja viđeh dvore zatvorene:
“Nesta blaga, nesta prijatelja;
“Nešto mislih, pa na jedno smislih:
“Mezilskih se ja dofatih konja,
“Te otidoh gradu Jedrenetu,
“Odoh k caru i odoh k veziru,
“Viđe vezir, pa dokaza caru,
“Ja kakav sam junak za megdana;
“Ođede me carevi vezire,
“Ođede me i čador mi dade;
“Car mi dade od megdana vranca,
“I dade mi svijetlo oruže;
“Potpisa me carevi vezire,
“Da sam vojnik caru do vijeka.
“A ti, bane, danas k mene dođe,
“Da ti uzmeš tvoje dugovanje,
“A ja, bane, ni dinara nemam.
“Strahiniću, jada dopanuo!
“Đe ti dođe, da pogineš ludo
“U Kosovu u vojsci carevoj!”
Viđe bane, poznade derviša,
Od đogata konja odsjedaše,
Pak zagrli stariša derviša:
“Bogom brate! starišu dervišu!
“Na poklon ti moje dugovanje!
“Ja ne tražim, brate, ni dinara,
“Ni ja tražim tvoje dugovanje,
“No ja tražim silna Vlah-Aliju,
“Koji mi je dvore rasturio,
“Koji mi je ljubu zarobio;
“Kaži mene, starišu dervišu,
“Kaži mene moga dušmanina?
“Bratimim te i jošte jedan put,
“Nemoj mene vojsci prokazati,
“Da me vojska Turska ne opkoli.”