Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vaskrsenje Hristovo. Zanimljiva Srbija vam želi srećan Usrks, i želimo da se podsetimo nekih od običaja i verovanja vezanih za ovaj praznik.
Isusovo vaskrsenje ili uskrsnuće (takođe poznato kao vaznesenje, uzašašće, resurekcija) je prema Novom zavetu, naročito jevanđeljima, čin Isusovog uskrsnuća i uznesenja na nebo, tj. drugi svet ili večni život. Prema jevanđeljima, Isus je razapet na krstu i nakon svoje ljudske smrti trećeg dana je oživeo i uskrsnuo, uznevši se na nebo.
Sledi nekoliko zanimljivosti o Uskrsu:
O proslavi, bogosluženjima i molitvama
Proslava Uskrsa počinje ponoćnim bogosluženjima u svim hrišćanskim crkvama, a potom svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta.
Prva molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog petka i Velike subote, u znak radosti oglašavaju prva zvona.
Uskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrisćanske žalosti.
Veliki post, uskršnja jaja i čuvarkuća
Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su uskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Vernici, po ustaljenoj tradiciji, uskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi.
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se “čuvarkuća”.
O pozdravu “Hristos vaskrse!” i “Vaistinu vaskrse!”
U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave – “Hristos vaskrse!” i “Vaistinu vaskrse!”
O samom vaskrsnuću Hristovom i ljudima koji su mu prisustvovali
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob.
Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri.
Otuda u narodu uzrečica: “Neverni Toma.”
O pokretnom datumu Uskrsa
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik.
Uvek se vezuje samo za nedelju i može “pasti” u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Izvor: Mondo
Takođe predlažemo da pogledate i sledeću vest: Isus se prikazao na trešnji u Čačku!
Leave a Reply