Zmajevi su zastupljeni u legendama širom sveta, a u srpskom folkloru zauzimaju posebno mesto. Zajedno sa vilama, oni su najpozitivnija mitološka bića.
Naši ljudi zmaja vide kao izuzetno biće, koje karakterišu najpozitivnije osobine. On štiti ljude od nedaća koje izazivaju aždaje (ale) – demoni koji predstavljaju oličenje zla.
Uprkos onome što smo kroz filmove i crtaće preuzeli iz drugih kultura, „srpski“ zmajevi nisu pregojeni gušteri koji bljuju vatru. Imaju glavu ovna i krila, a mogu i menjati oblike, postati zmijoliki ili nalik šaranu. Dok su među ljudima, mogu uzeti i ljudski oblik. Svima njima zajednička je jedna odlika – da su veliki zavodnici.
Naročito je zanimljiva priča o odnosu zmajeva sa ženama. Naime, veruje se da kada se zmaj zaljubi u ženu, on zapostavi svoje obaveze, te bude sušna godina. Žena nakon odnosa sa zmajem dugo ostaje bleda i iscrpljena, nezainteresovana za svog muža.
U narodnoj tradiciji se za pojedine heroje veruje da su sinovi zmajeva i nose nadimak Zmaj. Neki od najpoznatijih su Zmaj od Noćaja i Zmaj Ognjeni Vuk, ali i Miloš Obilić, Marko Kraljević i Despot Stefan Lazarević.
Zanimljivo je i da je reč zmaj u slovenskim jezicima istog porekla kao i reč zmija.
Za više detalja o zmaju u srpskoj mitologiji preporučujem članke:
Zmaj – StariSloveni.com
Putevima Zmajeva – Visit Serbia.eu
Ne liči na guštera i ne bljuje vatru – Blic.rs
Змај Огњени Вук – митски јунак српске народне поезије – Serbum