Početak bune protiv dahija

„Ala kardaš! Čudnijeh prilika!
„Ono, joldaš, po nas dobro nije."
Pa od jada svi sedam dahija
Načiniše od stakla tepsiju,
Zagrabiše vode iz Dunava,
Na Nebojšu kulu iznesoše,
Navrh kule vrgoše tepsiju,
U tepsiju zv’jezde povataše,
Da gledaju nebeske prilike,
Što će njima biti do pošljetka.
Oko nje se sastaše dahije,
Nad tepsijom lice ogledaše;
Kad dahije lice ogledaše,
Sve dahije očima viđeše,
Ni na jednom glave ne bijaše.
Kad to viđe sve sedam dahija,
Potegoše nadžak od čelika,
Te razbiše od stakla tepsiju,
Baciše je niz bijelu kulu,
Niz bijelu kulu u Dunavo,
Od tepsije nek potroška nema.
Pa od jada svi sedam dahija
Pošetaše brižni neveseli
Niz Nebojšu kulu Jakšićevu,
Odšetaše u kavu veliku,
Pak sjedoše na kavi velikoj,
Sve sjedoše jedan do drugoga,
Starca Foču vrgli u začelje,
Bijela mu brada do pojasa,
Pak povika sve sedam dahija:
„K nama brže, hodže i vaizi!
„Ponesite knjige indžijele,
„Te gledajte, što nam knjige kažu,
„Što će nama biti do pošljetka."
Potekoše hodže i ’vaizi,
Donesoše knjige indžijele;
Knjige glede, grozne suze rone,
Dahijama ovako govore:

„Turci, braćo, sve sedam dahija!
„’Vako nama indžijeli kažu:
„Kad su ’nake bivale prilike
„Viš’ Srbije po nebu vedrome,
„Ev’ od onda pet stotin’ godina,
„Tad je Srpsko poginulo carstvo,
Mi smo onda carstvo zadobili,
„I dva vlaška cara pogubili:
„Konstantina nasred Carigrada
„Ukraj Šarca, ukraj vode ladne,
„I Lazara na polju Kosovu;
„Miloš ubi za Lazu Murata,
„Al’ ga dobro Miloš ne dotuče,
„Već se Murat u životu bješe,
„Dok mi Srpsko carstvo osvojismo,
„Onda sebn vezire doziva:
„ Turci braćo, lale i veziri!
„ Ja umrijeh, vama dobih carstvo,
„ Nego ovo mene poslušajte,
„ Da vam carstvo dugovječno bude:
„Vi nemojte raji gorki biti,
„Veće raji vrlo dobri bud’te;
„Nek je harač petnaest dinari,
„Nek je harač i trideset dinari;
„Ne iznos’te globa ni poreza,
„Ne iznos’te na raju bijeda;
„Ne dirajte u njihove crkve.
„Ni u zakon, niti u poštenje;
„Ne ćerajte osvete na raji,
„Što je mene Miloš rasporio,
„To je sreća vojnička don’jela:
„Ne može se carstvo zadobiti,
„Na dušeku sve duvan pušeći;
„Vi ne mojte raju razgoniti
„Po šumama, da od vas zazire,
„Nego paz’te raju k’o sinove,
„Tako će vam dugo biti carstvo;
„Ako l’ mene to ne poslušate,
„Već počnete zulum činit’ raji,
„Vi ćet’ onda izgubiti carstvo.
„Car umrije, a mi ostadosmo,
„I mi našeg cara ne slušasmo,
„Već veliki zulum podigosmo:
„Pogazismo njihovo poštenje,
„Svakojake b’jede iznosismo,
„I na raju globe navalismo,
„I grijotu Bogu učinismo.
„Sad su ’nake postale prilike,
„Sad će netko izgubiti carstvo;
„Ne bojte se kralja ni jednoga,
„Kralj na cara udariti neće,
„Niti može kraljevstvo na carstvo,
„Jer je tako od Boga postalo;
„Čuvajte se raje sirotinje;
„Kad ustane kuka i motika,
„Biće Turkom po Mediji muka,
„U Šamu će kade proplakati,
„Jera će ih raja ucv’jeliti.
„Turci braćo sve sedam dahija!
„Tako naši indžijeli kažu,
„Da će vaše kuće pogoreti,
„Vi dahije glave pogubiti;
„Iz ognjišta pronić’ će vam trava,
„A munare popast’ paučina,
„Ne će imat’ ko jezan učiti;
„Kud su naši drumi i kaldrme,
„I kuda su Turci prolazili
„I s konjskijem pločam’ zadirali,
„Iz klina će proniknuti trava,
„Drumovi će poželjet’ Turaka,
„A Turaka nigde biti ne će.
„Tako knjige indžijeli kažu."