Početak bune protiv dahija

„Ja porezu započnem brojiti,
„A on na me očima strijelja:
„ „Memed-aga! zar ćeš je brojiti?
„ „Ta ja sam je jednom izbrojio.""

„A ja više brojiti ne smijem,
„Već porezu ukraj sebe bacim,
„Jedva čekam, da se skine b’jeda,
„Jer ne mogu da gledam u njega;
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim kneza Grbovića
„Iz lijepa sela Mratišića,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim i Aleksu kneza
„Iz lijepa sela Brankovine,
„I Jakova brata Aleksina:
„Car i ćesar kad se zavadiše,
„Kod ćesara obršteri biše,
„I nosiše od zlata kaškete,
„Popl’jeniše sve Turske palanke,
„Porobiše, vatrom popališe,
„Car i ćesar kad mir učiniše,
„A oni se caru predadoše,
„I kod cara knezovi postaše,
„Mloge Turke caru opadaše,
„Sedam paša, što su opadnuli,
„Opadnuli, pa ih pomorili;
„Oni paše, a mi smo subaše.
„Dok pogubim kneza Tavnavskoga,
„Iz Ljutice Stanka obor-kneza;
„Dok pogubim kneza Mačvanskoga,
„S Bogatića Martinović-Lazu,
„On je paša, a ja sam subaša.
Dok pogubim kneza Pocerskoga,
„S Metkovića Ružičić-Mijajla,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok zapalim Raču ukraj Drine,
„I pogubim Adži-Melentija,
„Koj’ je iš’o preko mora sinjeg,
„Te je vlašku ćabu polazio,
„Pak se uzgred u Stambol svratio,
„I od cara ferman izlagao
„Za stotinu žutijeh dukata,
„Da vlasima bogomolju gradi,
„Da je gradi za sedam godina,
„Načini je za godinu dana,
„Evo ima šest godina dana
„Kako zida pokraj crkve kule,
„A u kule nabavlja džebanu
„I po mraku topove privlači;
„Vidiš, joldaš, da se nečem’ nada!
„Pak ćem’ onda zaći kroz nahije,
„Te isjeći sve Srpske kmetove.
„Kako bi nam raja dodijala?"
Sve dahije na noge skočiše,
Memed-agi svi se pokloniše:
„Fala joldaš, Fočić Memed-aga!
„Tvoja pamet pašovati može,
„Mi ćemo te pašom učiniti,
„Tebe ćemo svagđe poslušati."

Starac Fočo poče govoriti:
„Nuto momka! i nuto pameti:
„S kojom r’ječi na pašaluk sjede!
„Uzmi sinko, Fočić Memed-aga,
„Uzmi slame u bijelu ruku,
„Mani slamom preko vatre žive:
„Il’ ćeš vatru sa tim ugasiti,
„Ili ćeš je većma raspaliti?
„Vi možete, i Bog vam je dao,
„Tako silnu pokupiti vojsku,
„I poć’ ćete, sinko, kroz nahije;
„Jednog kneza prevarit’ možete
„I na vjeru njega domamiti;
„Svoju ćete vjeru izgubiti,
„Jednog posjeć’, a dva će uteći,
„Dva pos’jeci, četiri odoše,
„Oni će vam kuće popaliti,
„Vi dahije od njih izginuti.
„Al’ vi tako ne mojte raditi,
„Nego mene starca poslušajte:
„Ja sam gled’o u našem indžilu,
„Ovo, naše, dugo biti ne će,
„Nego će se prom’jeniti carstvo,
„Već se, sinko, podobrite raji:
„Od harača raji otpustite,
„Nek je harač, k’o što Murat reče;
„Prođite se globa i poreza;
„S knezovima vi se pobratite,
„Knezovima ate poklanjajte,
„Kmetovima osrednje paripe,
„S popovima u dosluku bud’te,
„Ne bi l’ i mi uz njih preživljeli,
„Jera naše dugo biti ne će.
„A što će nam više pusto blago?
„Da meljete, izjest’ ne možete."