Početak bune protiv dahija

Kad to čuše svi sedam dahija,
Sve dahije nikom ponikoše,
I preda se u zemlju poglaše,
S knjigom ne zna niko besjediti,
Ni kako će knjizi odkazati.
Starac Fočo podavio bradu,
Pa je b’jelu sa zubima grize,
Ni on ne zna s knjigom besjediti,
Već se i on tome poslu čudi;
Ne poniče Fočić Memed-aga,
Ne poniče, već junak pokliče:

„Dišer more, hodže i vaizi!
„Mol’te Boga i jezan učite
„Svaki danak a sve po pet puta,
„Ne brin’te se nama dahijama:
„Dok je nama zdravlja i pameti,
„I dok nam je Biogradskog grada,
„Mi smo kadri upraviti gradom,
„Oko grada sirotinjom rajom.
„Kad kraljevi na nas vojštit’ ne će,
„Kako će nam raja dosaditi,
„Kad nas ima u sedam dahija,
„U svakoga po magaza blaga?
„Kakva blaga? Sve meka dukata,
„A sve pusta blaga ležećega;
„U nas, braćo, četiri dahije,
„Aganlije i Kučuk-Alije,
„I u mene i Mula-Jusufa,
„U svakoga ima pusta blaga
„Nebrojena po dvije magaze;
„Nas četiri kada ustanemo,
„Ustanemo na noge lagane,
„A magaze s blagom otvorimo,
„Prosućemo rušpe po kaldrmi,
„Na dukate pokupiti vojsku;
„Nas četiri velike dahije
„Na četvero razd’jeliti vojsku,
„Na četvero k’o četiri brata,
„Poći ćemo iz našega grada
„Kroz našije sadamn’est nahija
„Isjeć’ ćemo sve Srpske knezove,
„Sve knezove, Srpske poglavice,
„I kmetove, što su za potrebe,
„I popove Srpske učitelje,
„Samo ludu đecu ostaviti,
„Ludu đecu od sedam godina,
„Pak će ono prava biti raja,
„I dobro će Turke poslužiti.
„Dok pogubim kneza Palaliju
„Iz lijepa sela Begaljice,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim i Jovana kneza
„Iz Landova sela malenoga,
„On je paša, a ja sam subaša;
„I Stanoja kneza iz Zeoka,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim Stevu Jakovljeva
„Iz Lijevča gn’jezda hajdučkoga,
„On je paša, a ja sam subaša;
„I Jovana kneza iz Krsnice.
„Dok pogubim do dva Čarapića
„Iz potoka B’jelog od Avale,
„Koj’ su kadri na Vračar izići,
„U Biograd Turke zatvoriti,
„Oni s’ paše, a ja sam subaša.
„Dok pogubim Crnoga Đorđija
„Iz Topole sela ponosita,
„Koji s Bečkim trguje ćesarom,
„On je kadar svu džebanu kupit’
„Od bijela grada Varadina.
„I oružje, što je za potrebe,
„On je kadar na nas zavojštiti,
„On caruje, a ja subašujem.
„Dok pogubim protopop’ Nikolu
„Iz lijepa sela Ritopeka,
„On pašuje, a ja subašujem.
„Dok pogubim Đorđija Guzonju
„I njegova brata Arsenija
„Iz lijepa sela Željeznika,
„Koj’ je kadar Topčider zatvorit’;
„Dok pogubim protopopa Marka
„Iz lijepa sela Ostružnice,
„On je paša, a ja sam subaša.
„Dok pogubim do dva igumana,
„Adži-Đeru i Adži-Ruvima,
„Koji znadu zlato rastapati
„I sa njime sitne knjige pisat’,
„Nas dahije caru opadati,
„Oko sebe raju sjetovati,
„Oni paše, a mi smo subaše.
„Dok pogubim Birčanin-Iliju,
„Obor-kneza ispod Međednika,
„Evo ima tri godine dana,
,,0d kako se vrlo posilio:
„Kudgođ ide, sve krljata jaše,
„A drugoga u povodu vodi;
„On buzdovan o unkašu nosi,
„A brkove pod kalpakom drži,
„On Turčinu ne da u knežinu,
„Kad Turčina u knežini nađe,
„Topuzom mu rebra isprebija,
„A kad Turčin stane umirati,
„A on viče na svoje hajduke:
„ „More, sluge! tamo pašče bac’te,
„ „Đe mu gavran kosti naći ne će." "
„A kad nama porezu donese,
„Pod oružjem na divan iziđe,
„Desnu ruku na jatagan metne,
„A lijevom porezu dodaje:
„ „Memed-aga, eto ti poreze,
„ „Sirotinja te je pozdravila,
„ „Više tebi davati ne može." "